Pablo Picasso i stotine nepoznatih radova

Painting of a hand by PicassoPhotograph: AP

Kako stoji na sajtu guardian.co.uk,  penzionisani francuski električar i njegova supruga šokiraju mnoge sa nedokumentovanim i do sada neviđenim radovima slavnog umetnika.

Priča ima zaplet, a i verovatno sretan završetak za neke od likova u njoj, ne bih prepričavao, preporučujem da je pročitate. ( BBC Pikasov "poklon" električaru, na srpskom )

Ukratko, radovi datiraju iz perioda 1900 do 1932 kad je mladi umetnik stigao u Pariz u kako se navodi lošem finansijskom stanju, čitaj - bez prebijene pare. A sada se ova skromna kolekcija koja obuhvata 271 rad, ceni oko 60 miliona €. Logično, pale su i prve tužbe, jer pitaju se neki - odakle baš njemu?
Nije ni Picasso bio naivan, pa delio električarima.

(Nije se šaliti sa strujom. To je Pablo morao znati.)

Kako god, advokatima su pune ruke posla, pa sad kome šta ostane.
Tako je kad su slavni u pitanju i tamo gde se vrte veliki novci. :)

Drugi mogu biti zadovoljni ako vide dela.

A valja se nešto i naučiti, jer priča bez naravoučenija i nije neka priča.

Dakle, do sad objavljena "neobjavljena dela"

Fluffy!

Pravugao

Uglova ima mnogo, pa će na ovu temu još po nešto na pravom mestu u pravo vreme i pravi ugao.

Al' je lep makro svet

Járás*

Jedna od tačkica u daljini što liče na krov kuće je moja, ne možete je videti.

*čitaj: jaraš.

Neki od predloga značenja reči su ovde.

Geraniums, tako se zovu muškatle

Moja tetka voli muškatle i zbog pažnje koju im pruža naprosto bujaju zašarenivši čitavu stazu do njene kuće. Dan je biži završetku jer je prevalio veći deo svog bitisanja a svež povetarac nagoveštava blizinu noći. Uživam u prijatnom dvorištu njene kuće sa olovkama u ruci i crtam.

Isprva nije išlo onako kako sam želeo ali je posle više upornih pokušaja bilo bolje. Vreme je kao i obično u tim situacijama proletelo munjevito. Sačuvao sam ga još toliko da zajedno popijemo kafu i malo pričamo. Tečina serija za rekreiranje, prenos trke Formule 1 je završena pa se možemo zajedno okupiti oko stola uživajući u večeri.

Sin je blistao od radosti pošto je mogao na miru proučavati koke koje nose jaja pa ih svojeručno i na svoju odgovornost donese kao neoborivi dokaz da je tu veštinu savladao. I dok su mu iz džepa ispadale paprike i mladi paradajz, što je svima jasno ukazivalo na širinu i kompleksnost njegovog proučavanja koja obuhvata seosku floru i faunu, neumoljivo je molio mamu insistirajući da pogleda pužića kog je pronašao. Moja se dragana samo smešila pa nisam imao razloga da sumnjam da li je uživala.

Nudim crtež u svojim beleškama i sreman sam objasniti razlog za skicu našeg popodneva.

Vidite, crtež nosi mnogo više od linija i valerskih vrednosti površina.
Možda ću umeti da ga razložim na svaku emociju kao kriške. Dolazi zima (duga i hladna), kada ću imati sećanja na leto, podseća me koliko smo sretni što imamo jedni druge. Odložiću ih kao kompot, kao slatko od života na policu malih radosti.

Zadovoljan sam crtežom jer je najbliži pravcu u kojem bih želeo nastaviti svoje istraživanje.
I mada muškatle nemaju izražen miris, mirišu na sliku koja se priprema.
Voleo bih da već sutra uronim u boje.

Oblici jeseni

Postoji jedna duga ulica neverovatnog naziva u blizini naše kuće.

Aleja kestena. Ne moram da vam objašnjavam razloge, lako se kapira.

Moj sin se kući vraća sa punim džepovima neobičnih plodova.

Crtam u tišini, to je način uobličavanja sveta. Dok su oko mene zvuci, stvarni i živi, misli postaju bistrije. Crtam motiv bez izgovaranja, znam da je bolje tako.

Teško je danas pisati o stvaralačkom procesu, mogućnost stvaranja oblika bez uporišta i temelja. Volim oblik jeseni.

Mala Tisa

Tisa se često izlivala. Korito kanala Mala Tisa je puno i mami poglede mnogih prolaznika koji šetaju nasipom. Izgleda raskošno u jesenjoj nošnji.

Prizor

Pogled na Gradsku kuću Kanjiže sa krova. Ka' 'tica.

Kućica za snove

Nemoj više čekati,
u kofere strpaj godine,

Zagrli daljine zvezdama
i deli osmehe svima što
žale zbog trenutka samoće.

Napiši mi pesmu, igraj se rečima
nije teško da budeš ono što jesi.

Ne zaboravi, molim te,
kućicu za snove.

Mala popodnevna šetnja

Ko voli da šeta, ima šta da gleda.

Fotografije [Stare]Kanjiže

Staro a novo.

Uređujući svoje zapostavljene snimke, poželeo sam da tokom jeseni napravim kolekciju fotografija Kanjiže u maniru starih razglednica. Molim sve one koji imaju u privatnoj zbirci fotografije grada i na kojim se vidi autentičan gradski objekat ili ambijent, prikaz nekih manifestacija ili u opšte događaja iz prethodnih decenija uključujući i one na kojima se vidi zanimljiv enterijer, da mi se slobodno obrate, pomoć mi je u tom smislu više nego dobrodošla. Ne ustručavajte se da o tome obavestite i svoje prijatelje.  :)

Lepota prizora

Izgleda da se sve što bi trebalo da uradim sastoji u tome da češće izlazim u dvorište.
Današnji dan sam zbog posla proveo pred računarom. A to je prilično zamoran posao.
Ovaj prizor je bio pravi poklon. Večeras ga sa posebnim zadovoljstvom isključujem.
Stvoritelj nije škrtario u načinima da nam pruži radosti u životu. Veliko hvala!

Pošta 24420

Collections Of Memories

Get the flash player here: http://www.adobe.com/flashplayer

Lepe fotografije stare Kanjiže koje sada gledate mogao sam obraditi i uobličiti u izložbeni format zahvaljujući ljubaznosti koju mi je ukazao Ištvan Konc koji mi ih je nesebično ustupio iz svoje bogate zbirke, starih razglednica i obimne kolekcije starih fotografija grada. Zadivljen sam sa koliko obzirnosti i predanosti sakuplja važne detalje o gradu, kao i mnogim zanimljivim podacima koje sam dobio u nekoliko spontanih razgovora.

Stare fotografije Kanjiže onima koji ovaj grad vole znače sigurno daleko više od slučajnih posetilaca ovog sajta. Ipak se nadam da će mnogima biti prijatne za oko.

Fragment

Inspiracija

Ponavljanje trenutka, kao eho vekova

Često su nam pojedini prizori sećanja, ulepšana stvarnost. Zapravo esencija utiska. Želeo sam da postignem nešto slično u fotografskoj slici. U likovnom izrazu boja i tekstura doprinose snažnijem utisku, asocirajući na starinu, izbledelo na sećanje, bogato u materiji na talog iskustva, pa zašto ne iskoristiti te elemente? Pogledom na originalnu fotografiju u galeriji sve će biti jasno.

Cvetanje

Mirisi leta.

Čuje se muzika

Čuje se muzika

Ne čujem glаs аli
Pronаlаzim аkorde tog osmehа
Nа rubu tvojih usаnа
I lаgаni ritаm korаkа
Dok me mimoilаziš
Gledаjući negde u dаljinu.
Sluhistа sаm.
Nа to obrаtim pаžnju.
Tiho u sebi smišljаm refren
U kom bi se mogli ponovo sresti.
Bez reči nedostаje smisаo
Ali ko dа misli u ovom trenu.
Mogle bi reči dа te zаustаve u nekoj strofi.
Zаto štimujem svoj izrаz licа
Pred veliki koncert nаših promаšenih pogledа.
Čuje se muzikа.

Bujanje

Luxuriance

Nekome dom

Do fotografije sam došao u prolazu, onako iz jedne ruke kroz otvoren prozor automobila dok sam drugom pridržavao volan. Mesto je Horgoš, a trošna zgrada napuštena železnička stanica u blizini Kamraške šume.

Dok sam postavljao fotografiju, mislio sam da ću svaki put dok je gledam biti u dilemi da li je ovo nekome dom?

Šine bez mašine

Prži sunce. Pruga oivičena suvom travom učinila mi se kao dobar kadar. Da bih naglasio atmosferu  dodajem Sepia efekat. Deluje toplije. Onako kako i jeste.

Žare

Ježić mnogo voli mleko. Nije se uplašio fotoaparata ni mog prisustva.

Drugi način percepcije

U želji da pobegnem od svetlosti monitora u koji gledam nekoliko sati, gotovo da izlećem iz kuće.
Zastao sam trenutak shvativši da bi bilo dobro razmisliti kuda ću. Ništa mi ne pada na pamet.
Lutam pogledom dok se moj um opire bilo kakvom analitičkom procesu.

Proporcionalno količini svežeg vazduha.

Shvatam da mi je prijatno baš tu gde jesam. Ne moram dalje , upravo sam stigao.

Crveno-crne bubice imaju moderan geometrijski dizajn. Sporo se kreću i potpuno ignorišu moje prisustvo. Kao neobična pojava intrigiraju me od malena. Iz nekog razloga vole drvo lipe.

Likovno bogata tekstura je kora istog drveta obrasla mahovinom i lišajevima. Kao dete grlio sam stablo i opipavao brazde nebrojeno puta. Blagog je mirisa.

Senke po zidu crtaju šare. Zastao sam zatečen spokojem koji mi je ponuđen. Zaklonjen pod hladom drveta uživam u laganom povetarcu, osluškujem šum lišća. Pogađate, u mislima sam ponovo u detinjstvu. Poj ptica i zujanje insekata.

Da bih napravio ove fotografije prešao sam manje od 5 metara od kuće a stigao toliko daleko, na neka veoma lepa mesta čak i kada ih se samo setim. To je veoma dobro drvo.

Razmišljam o večnosti koja mi je ponuđena.

Može lako biti

Može lako biti

Moždа se ne vidimo nа nekoliko dаnа.

Ako se budem selio nа novo mesto.
Moždа opet ostаnem.
Moždа i dа ne bude ništа,
jer to i može dа bivа kаdа je moždа u pitаnju.

Ali dа je lаko, lаko je. Može lаko biti.

Prijatelj

Imаm čudnog prijаteljа, mаtor čovek a mnogo voli dа izmišljа. Ne hаjem mnogo zа njegove fаntаzije, jer dobro znam da nemа ničeg opаkog ni pokvаrenog. Pre bi se reklo dа je kаo dete, nаivаn u ubeđenju dа će mu ljudi poverovаti. Mаdа, imа i onih koji mu mnogo veruju. Tаkve trebа, mislim se, negde smestiti, dа budu kаo zаštićenа vrstа u nekom rezervаtu, pа dа vode omlаdinu dа gledаju i dа se poduče. Sаmo, mene ne može dа prevаri. Uhvаtio sаm gа u lаži.

Oduševljeno primetih kаko imа veomа lepu biljku i još ne izustih kаko i mojа lepo nаpreduje, kаd uskoči s komentаrom:

- Ah dа, to sаm dobio od jаpаnskog аmbаsаdorа!

Pа i dа mu poverujem, аli koliko se sećаm i kokošku je dobio od аmbаsаdorа, sаmo od kineskog. Tаj se izgledа sаmo sа аmbаsаdorimа druži? Pijemo zаto katkad gorku kаfu ručno mlevenu u Izrаelu, studirаmo kаmenje i pesаk iz Egiptа, čitаmo poslednji originаlni rukopis nа pergаmentu od uvаženog mаđаrskog pesnikа.

On je i pored svegа veomа zаnimljiv čovek, obrаzovаn i bogаt (životnim iskustvom). Ume mаtori dа pričа, a ti ni da trepneš, sediš ukočeno i sve više ličiš nа veliko uvo slonovsko. Ne znаš gde se prepliće istinа i lаž. Tri dаnа ti lete misli u glаvi nаkon togа.

Sаmotnjаk je svoje vrste, rаduje se mnogo kаdа gа posetim. Ponekаd glumi dа je strаšno zаuzet, evo dаnаs putuje zа Beogrаd u vezi sа ostаvinskom rаsprаvom ili mu možda dolаze uvаženi gosti iz belog svetа, onomаd bаš iz Austrаlije koje vodi zа Peštu u obilаzаk znаmenitosti. Ko će аko ne on?

Zаnemarim ponekаd naša druženja pа gа dugo ne posećujem. Kаdа se sretnemo nа ulici, sа tužnim pogledom, čini mi se zаplаkаti bi mogаo, pitа: – Je li, kаdа ćeš doći?

Ili se odsečno izjаsni snаžnim bаritonom kаko mu trebа nešto zа čitаnje.

Dobаr je drug, svrаtim do njegа opet.

Koncert Jamie Cullum

Jamie Cullum Live in Buenos Aires from EBTV Entertainment Boutique on Vimeo.

Okupiti starije poklonike jazz-a istovremeno napuniti sale sa mlađom generacijom je dijapazon publike vredan pažnje. Zove se Jamie Cullum a tek je 79-o godište. Vredi poslušati. Koncertni snimak je veoma dug,  pa za nestrpljive ili za one sa slabijom vezom kraći zapis je ispod.



Jamie Cullum @ L'Olympia, Paris (FR), 10/06/10 from Laura Pok on Vimeo.

Gost

Nepozvan ali poželjan gost. Dve godine se nismo sretali u našoj bašti.
Lepo je od njega što mi je mirno pozirao dozvolivši da ga fotografišem.

Brčkali smo se

Volim da se zagledam u stare fotografije. Na neki način čovek je tada u potrazi za pričom koja će se razviti u njegovoj glavi. Pokušavam da u mislima dokučim i doživim sliku. Svestan sam da je to u suštini subjektivan doživljaj i često nema veze sa stvarnošću. Priča može biti tragična, duhovita ili sasvim obična. Novinar će je verovatno iskoristiti po potrebi ili zadatku, pisac se prepustiti svojoj bogatoj mašti. Svako pravi svoju. Dok vi smišljate vašu, moja je gotova.

Njima je neko davno leto izgleda baš bilo lepo. U trenucima dokolice, delimično namešteni za fotografisanje, izgledaju mi smešno u neobičnim kupaćim sa rol kragnom. Inspirisan trenutkom ja se zaletim i pljusnem u vodu pred svima. Neskrivam želju da ih po malo isprskam. Posle se svi zajedno smejemo. Nisu ljuti niti im to smeta, znaju da je leto za te stvari. Može posle hladna boza za sve. Ja častim.

Buka u modi

Gledam zamućenog pogleda na časovnik, 4.24 ujutro, neuobičajeno vreme za pisanje posta.

Razlog nije nesanica. Nesnosna buka koja traje još od popodnevnih časova.
Tupci tapci, tupci tapci, tup tup tup, rrrrrrr, zinge zinge...i tako.... nekih 10-ak sati.

Najžeći su basovi, imam utisak kao da dolaze iz komšiluka. U stvari, verovatno dopiru iz pravca vašarišta.
Neko se dosetio da to bude mesto za razne manifestacije ove godine.
Iznenađuje me što kiša ni loše vreme za njih nije prepreka. O zabavi da ne pričam.

Tupci tapci, tupci tapci, tup tup tup, rrrrrrr, zinge zinge...

Vratiću se u krevet i pokušati da razmišljam pozitivno a nikako o

• Gradu tišine
• Rehabilitaciji
• Staračkom domu
• Vremenu za odmor

Eto leto

Zvanično sam na godišnjem odmoru. Šta mi donosi ovo varljivo leto?

Ovčice

Gleda vam se neki animirani film. Preporučujem Shaun the Sheep. 



Uklapa se u atmosferu Svetskog prvenstva u fudbalu ;)

Kanjiža

Pozdravi iz Kanjiže.

Brojevi u prirodi

Povezani članci:
Da li ste primetili kako biljke rastu?

Proleće je, nemam tremu, menjam temu

Poneo sam i ovog puta sve, kao da mi je bilo potrebno.  Ranac, fotoaparat, kojekakvog papira, nepoznat broj olovaka deljiv sa tri, dve kutije akvarelnih boja za svaki slučaj, četkica svih vrsta veličina i dezena a njih sam odavno prestao da brojim. Dva sata sam samo hodao i gledao u ono šta mi je proleće tog popodneva nudilo. U povratku kući, uradio sam nekoliko snimaka.

Da mi je znati, šta mi se motalo po glavi.

Proleće je, menjam temu.

A ko nije znao?

Recimo da zapis služi za ispitivanje tržišta i prepoznavanja ciljne grupe.

Ovo su samo ključne reči pomoću kojih će me pronaći u pretrazi :) Danas čovek mora da se snalazi kako da privuče mušterije.

Iskreno, znam da to nije "ko zna šta", ali je zato dobro za radni elan.

Dan neslućene radosti

Hteo ili ne, još uvek nalazim da je predivan dan u kom se umeju uočiti njegove dragocenosti. Iznenađuju me kao neobično zanimljivi kamenčići na obali koje za svaki slučaj sakupim i potom odlažem u džepove sa još nekim važnim sitnicama. Ponekad požudno kao što pesak upija sunce. Očajnički, ako misli nisu jasne. Neodlučan za nestašluke.

Sada mi je kirstalno jasno šta je pitanje vremena i tog neočekivanog trenutka.

Pronašao sam ga i ovaj put a da ne znam tačno kako da vam to objasnim.

Ovo je dan samo tihi nagoveštaj neslućene radosti.

Kao pesma.

Volim zeleno

Na putu

Šta mogu? Na putu za posao vreme ponekad zaista deluje sumorno. Na ulazu u selo, škljocam sa mesta vozača, privučen toplo žutoj svetlosti farova  automobila. Zatim preturam po džepu i tražim još sitnog novca. Volim svratiti do obližnje pekare na vruć burek. Posle njega ne izgleda više tako strašno, čak mi se i fotografija sviđa. 

Jutarnja scenografija

Jutros sam uranio jer je radna subota. Pošao sam autom do obližnjeg sela kako bih održao dva časa u školi.  Obasjana difuznom svetlošću scena na putu je izgledala gotovo filmska. Razvejan sneg leži po oranicama okovan ledom, a belo nebo prošarano je tamnijim valerima oblaka.

Mestimično iz snega proviruje crna oranica. Kraj puta, u koloni, orezana stabla starih dudova, smešni kao ošišani regruti.  Nešto dalje, šuma, siva i ogoljena bez lišća.

Fokus se zatim izmešta na nebo. Tu je glavni događaj. Velika jata crnih ptica poigravaju se sa vetrom. Mislim da su vrane.

Neočekivano su me dočekale i u gradu po povratku kući. Svuda ih ima, na travnjaku, stablima, krovovima.  Posmatram ih kroz prozor. Neki čovek besno pokušava da ih otera. Drago mi je što sedim u automobilu i ne mogu da ga čujem. Izraz njegovog lica me uverava u to.

Sada sam kod svoje kuće. Toplo mi je i pijem omiljeni espresso. Utisak još ne bledi, sve mi je u glavi. Crtaću danas ptice. Tušem. Nije mi više žao što sam rano ustao, pa makar bila i subota.

Još uvek je zima

A zimi se, opšte je poznato, najbolje rade zimski motivi. Doduše, malo smrznuto.