Moja jutarnja priča

Dragani:

"Jutro me je probudilo svežinom novog dana opravdavajući svoje postojanje prvim zrakom sunca što se prikradao kao lopov u moju sobu tek okupanom mrakom izgubljene noći.

Pomalo musav od sna nemarno sam se izvukao iz zgužvanih čaršava i utopljene postelje. Posle je sve bilo lako.

Ispunila si ceo dan svojim osmesima i ponekim zavodljivim pogledom."

Radoznali prijatelji

Doktor?

Dotični, nazovimo ga Dr.X, inače specijalista oftamolog, naglašava mogućnost uticaja fizičkog na umetničku projekciju.

"O Van Goghovoj sklonosti žutoj boji postoje razne teorije ali nijedan medicinski izvještaj iz kojeg bi se mogao izvesti konkretan zaključak.

Prva teorija uključuje Paula Gacheta, navodnog lekara i homeopate, koji je slikara lečio ekstraktom biljke Digitalis purpurea koja se i danas koristi u medicini za pojačavanje rada srčanog mišića. Kao dokaz te terapije je Van Goghov portret Paula Gacheta ispred kog se na stolu nalazi upravo spomenuta biljka. Jedan od simptoma predoziranja digitalisom je da pacijenti vide svet kroz žuti filter, sve im je žućkasto. Pа, slikari koji imaju takvih problema u paletu dodaju puno više žute boje da bi dobili željeni efekat."

Meni bi bilo logičnije da dodaje manje žute, pošto i onako vidi više žutog no običan čovek.

"Druga teorija veže se uz absint, žestoko piće - sadrži 55 i 80 % alkohola, a koje je krajem 19. i početkom 20. veka bilo omiljeno u umetničkim krugovima, pa tako nije zaobišlo ni Van Gogha. Absint sadrži hemijski sastav tujon, aromatski spoj sastavom vrlo sličan marihuani. Tujon djeluje tako da osamostaljuje vidne centre, te osoba svet vidi na drugačiji način od uobičajenog."

Budući da je koncentracija tujona u absintu mala, čovek bi morao popiti litre pića kako bi se predozirao , što bi ga pre dovelo do alkoholne kome.
A kako li je mogao u takvom stanju slikati promišljene studije, nikako mi nije jasno.

"SHIZOFRENIJA I DEPRESIJA glasi dijagnoza Dr.X-a

Dr. X se ne slaže s uobičajenim mišljenjem da na Van Goghovim slikama preovladava samo žuta boja, već "plavo-žuta" koja je u načelu boja manije i depresije."

Мene su ubeđivali da je to ljubičasta, dok je kažu, zelena "madžarska", crvena komunistička...žalosno, ali istinito...neki me još uvek ubeđuju...

"Osim boja, na Van Goghovim su slikama bitne i linije koje su pretežno spiralne, vijugave ili isprekidane. Da li je to estetika ili o posledica bolesti i poremećaja, dr. X je pokušao objasniti dvema psihozama."

Što ne pročita knjige?, razumeo bi zašto je Vinsent Gogh analizirao japanske grafike koje su u to doba vršile veliki uticaj na savremene evropske umetnike. Možda bi razumeo njegovu analizu odnosa linija, ritmova.

"Dva stanja, tj. psihoze koje se najčešće povezuju s Van Goghom su shizofrenija i manična depresija. Obe utiču na percepciju stvarnosti i raspoloženje, pa se njihov uticaj posebno dobro vidi u poslednjoj fazi Goghova rada. Iste će godine nastati toliko različite slike da laik ne bi prepoznao da se radi o istom autoru."

U Photoshop-u spojiš "Ctrl+U", skineš "saturnation" i dobiješ njegovu novu "fazu". Lako je i za laika. (Nisi kompjuteraš? Dobro, onda ispereš bojenu majicu nekoliko puta a ne koristiš Veniš.)

"Kod Van Gogha se definitivno radilo o psihozi, zaključio je dr. X. Bila to shizofrenija ili manična depresija, ili oboje, nije važno, nije ni bitno. Verovatno je bio glavni uzrok njegovog psihičkog stanja, sve ostalo se samo nadovezalo, alkohol i droga bili su propratni elementi."

Šta reći ?
Zašto se uopšte primam?
Van Goghovu bolest nemoguće je odvojiti od njegove umetnosti.

Al' ne mogu da ćutim, još će neko da mu poveruje.

E moj dr. X.... nemoj sad da linkujem ovaj post. Pa da ti se smeju.

Da li ste primetili kako biljke rastu?

Nakon dobrog obroka leškario sam na kauču zagledan u saksije sa cvećem, kad me je prenuo glas majke:

- Šta to radiš?
- Ništa, gledam kako raste cveće!
- Uzmi neku knjigu pa čitaj, bolje će ti biti.

Poslušao sam je. Nakon nekoliko godina kasnije otkrio sam detalje koji su nedostajali.

Da li ste primetili da mnoge biljke imaju spiralni obrazac rasta?
Stabljika, lišće i cvetovi većine biljaka rastu iz središnjeg dela koje se naziva meristem. Svaki novi zametak, koji se naziva primordijum, razvija se i raste iz meristema u novom smeru, formirajući određeni ugao u odnosu na sledeći zametak.



Meristem izbliza

Kod većine biljaka rast primordijuma odvija se pod jedinstvenim uglom, usled čega nastaju spirale. Koji je to ugao?

Prvo zamislite sledeći izazov:
Pokušavate da kreirate biljku kod koje bi novi zametci bili zbijeni oko tačke rasta, ne ostavljajući prazan prostor. Ako se odlučite da svaki novi primordijum raste pod uglom od dve petine u odnosu na prethodni, pojavljuje se problem već kod svakog petog primordijuma koji bi rastao iz iste tačke i u istom smeru. Tako bi se stvorili redovi s neiskorišćenim prostorom između njih.



Dakle, činjenica je da ukoliko biste uzeli bilo koji prost razlomak kao ugao pod kojim bi se odvijao rast, pojavljivali bi se redovi sa neiskorišćenim prostorom između njih.

Idealni razmeštaj novih delova moguć je jedino pod uglom oko 137,5 stepeni, koji se naziva još i „zlatni ugao“ . Šta ga čini tako posebnim?

Zlatan ugao je idealan jer se ne može izraziti u vidu prostog razlomka. Razlomak 5/8 mu je blizu, 8/13 bliži a 13/21 još bliži, ali taj ugao se ne može tačno izraziti nijednim prostim ralomkom. Zbog toga, kada zametak iz meristema raste pod tim uglom u odnosu na prethodni, oni nikada neće rasti u potpuno istom smeru



Umesto da se šire zrakasto iz centralnog dela, zameci formiraju spirale.
Kod komjuterske simulacije rasta primordijuma iz središnje tačke, spirale mogu uočiti samo ako je ugao pod kojim se odvija rast jednak zlatnom uglu. Ukoliko postoji odstupanje od samo jedne desetine stepena, idealni efekat je izgubljen.



Zanimljivo je da broj spirala koje nastaju kao rezultat rasta pod zlatnim uglom obično odgovara sledu brojeva koji je poznat kao Fibernačijev niz. Taj niz je prvi definisao Leonardo Fibonači, italijanski matematičar iz 13. veka. U tom nizu, svaki broj nakon 1 jednak je zbiru prethodna dva broja – 1, 1, 2, 3, 5, 8, 13, 21, 34, 55 i tako dalje.

Kod cvetova mnogih biljaka koje imaju spiralni obrazac rasta, broj latica često odgovara nekom broju iz Fibernačijevog niza. Neki posmatrači su zapazili da ljutić uglavnom ima 5 latica, Sanguinarija canadensis iz porodice makova 8, dragušac 13, lepa kata 21, margareta 34, a Michaelmas daisies iz porodice glavočika 55 ili 89. Voće i povrće često ima obeležja koja odgovaraju brojevima iz Fibernačijevog niza. Na primer, poprečni presek banane je petostran.

Ako pogledate raspored semenki suncokreta, primetićete spirale koje se prepliću. Može ih biti 55, ili 89 ili mnogo više. Naćićete ih i na karfiolu.

Umetnici već dugo priznaju da je ta zlatna razmera najprijatnija za nače oči. Zašto se rast biljaka odvija baš pod tim neobičnim uglom? Mnogi ljudi zaključuju da je to samo još jedan primer inteligentnog dizajna u živom svetu.

I u drugim prilikama, posmatrajući živi svet oko sebe zadivljen sam načinom na koji je stvoren, kao i sposobnošću čoveka da uživa u njemu, mogu samo da se pridružim mnogima koji zapažaju ruku stvoritelja koji želi da se radujemo životu. O njemu Biblija kaže:
„ Sve je učinio da je lepo u svoje vreme“ ( Propovednik 3:11)*
* U prevodu Daničić/Karadžić "Priče Salomonove"

Photo Friday - Portrait