Da li ste primetili kako biljke rastu?

Nakon dobrog obroka leškario sam na kauču zagledan u saksije sa cvećem, kad me je prenuo glas majke:

- Šta to radiš?
- Ništa, gledam kako raste cveće!
- Uzmi neku knjigu pa čitaj, bolje će ti biti.

Poslušao sam je. Nakon nekoliko godina kasnije otkrio sam detalje koji su nedostajali.

Da li ste primetili da mnoge biljke imaju spiralni obrazac rasta?
Stabljika, lišće i cvetovi većine biljaka rastu iz središnjeg dela koje se naziva meristem. Svaki novi zametak, koji se naziva primordijum, razvija se i raste iz meristema u novom smeru, formirajući određeni ugao u odnosu na sledeći zametak.



Meristem izbliza

Kod većine biljaka rast primordijuma odvija se pod jedinstvenim uglom, usled čega nastaju spirale. Koji je to ugao?

Prvo zamislite sledeći izazov:
Pokušavate da kreirate biljku kod koje bi novi zametci bili zbijeni oko tačke rasta, ne ostavljajući prazan prostor. Ako se odlučite da svaki novi primordijum raste pod uglom od dve petine u odnosu na prethodni, pojavljuje se problem već kod svakog petog primordijuma koji bi rastao iz iste tačke i u istom smeru. Tako bi se stvorili redovi s neiskorišćenim prostorom između njih.



Dakle, činjenica je da ukoliko biste uzeli bilo koji prost razlomak kao ugao pod kojim bi se odvijao rast, pojavljivali bi se redovi sa neiskorišćenim prostorom između njih.

Idealni razmeštaj novih delova moguć je jedino pod uglom oko 137,5 stepeni, koji se naziva još i „zlatni ugao“ . Šta ga čini tako posebnim?

Zlatan ugao je idealan jer se ne može izraziti u vidu prostog razlomka. Razlomak 5/8 mu je blizu, 8/13 bliži a 13/21 još bliži, ali taj ugao se ne može tačno izraziti nijednim prostim ralomkom. Zbog toga, kada zametak iz meristema raste pod tim uglom u odnosu na prethodni, oni nikada neće rasti u potpuno istom smeru



Umesto da se šire zrakasto iz centralnog dela, zameci formiraju spirale.
Kod komjuterske simulacije rasta primordijuma iz središnje tačke, spirale mogu uočiti samo ako je ugao pod kojim se odvija rast jednak zlatnom uglu. Ukoliko postoji odstupanje od samo jedne desetine stepena, idealni efekat je izgubljen.



Zanimljivo je da broj spirala koje nastaju kao rezultat rasta pod zlatnim uglom obično odgovara sledu brojeva koji je poznat kao Fibernačijev niz. Taj niz je prvi definisao Leonardo Fibonači, italijanski matematičar iz 13. veka. U tom nizu, svaki broj nakon 1 jednak je zbiru prethodna dva broja – 1, 1, 2, 3, 5, 8, 13, 21, 34, 55 i tako dalje.

Kod cvetova mnogih biljaka koje imaju spiralni obrazac rasta, broj latica često odgovara nekom broju iz Fibernačijevog niza. Neki posmatrači su zapazili da ljutić uglavnom ima 5 latica, Sanguinarija canadensis iz porodice makova 8, dragušac 13, lepa kata 21, margareta 34, a Michaelmas daisies iz porodice glavočika 55 ili 89. Voće i povrće često ima obeležja koja odgovaraju brojevima iz Fibernačijevog niza. Na primer, poprečni presek banane je petostran.

Ako pogledate raspored semenki suncokreta, primetićete spirale koje se prepliću. Može ih biti 55, ili 89 ili mnogo više. Naćićete ih i na karfiolu.

Umetnici već dugo priznaju da je ta zlatna razmera najprijatnija za nače oči. Zašto se rast biljaka odvija baš pod tim neobičnim uglom? Mnogi ljudi zaključuju da je to samo još jedan primer inteligentnog dizajna u živom svetu.

I u drugim prilikama, posmatrajući živi svet oko sebe zadivljen sam načinom na koji je stvoren, kao i sposobnošću čoveka da uživa u njemu, mogu samo da se pridružim mnogima koji zapažaju ruku stvoritelja koji želi da se radujemo životu. O njemu Biblija kaže:
„ Sve je učinio da je lepo u svoje vreme“ ( Propovednik 3:11)*
* U prevodu Daničić/Karadžić "Priče Salomonove"