Dotični, nazovimo ga Dr.X, inače specijalista oftamolog, naglašava mogućnost uticaja fizičkog na umetničku projekciju."O Van Goghovoj sklonosti žutoj boji postoje razne teorije ali nijedan medicinski izvještaj iz kojeg bi se mogao izvesti konkretan zaključak.Meni bi bilo logičnije da dodaje manje žute, pošto i onako vidi više žutog no običan čovek.
Prva teorija uključuje Paula Gacheta, navodnog lekara i homeopate, koji je slikara lečio ekstraktom biljke Digitalis purpurea koja se i danas koristi u medicini za pojačavanje rada srčanog mišića. Kao dokaz te terapije je Van Goghov portret Paula Gacheta ispred kog se na stolu nalazi upravo spomenuta biljka. Jedan od simptoma predoziranja digitalisom je da pacijenti vide svet kroz žuti filter, sve im je žućkasto. Pа, slikari koji imaju takvih problema u paletu dodaju puno više žute boje da bi dobili željeni efekat."
"Druga teorija veže se uz absint, žestoko piće - sadrži 55 i 80 % alkohola, a koje je krajem 19. i početkom 20. veka bilo omiljeno u umetničkim krugovima, pa tako nije zaobišlo ni Van Gogha. Absint sadrži hemijski sastav tujon, aromatski spoj sastavom vrlo sličan marihuani. Tujon djeluje tako da osamostaljuje vidne centre, te osoba svet vidi na drugačiji način od uobičajenog."Budući da je koncentracija tujona u absintu mala, čovek bi morao popiti litre pića kako bi se predozirao , što bi ga pre dovelo do alkoholne kome.
A kako li je mogao u takvom stanju slikati promišljene studije, nikako mi nije jasno.
"SHIZOFRENIJA I DEPRESIJA glasi dijagnoza Dr.X-aМene su ubeđivali da je to ljubičasta, dok je kažu, zelena "madžarska", crvena komunistička...žalosno, ali istinito...neki me još uvek ubeđuju...
Dr. X se ne slaže s uobičajenim mišljenjem da na Van Goghovim slikama preovladava samo žuta boja, već "plavo-žuta" koja je u načelu boja manije i depresije."
"Osim boja, na Van Goghovim su slikama bitne i linije koje su pretežno spiralne, vijugave ili isprekidane. Da li je to estetika ili o posledica bolesti i poremećaja, dr. X je pokušao objasniti dvema psihozama."Što ne pročita knjige?, razumeo bi zašto je Vinsent Gogh analizirao japanske grafike koje su u to doba vršile veliki uticaj na savremene evropske umetnike. Možda bi razumeo njegovu analizu odnosa linija, ritmova.
"Dva stanja, tj. psihoze koje se najčešće povezuju s Van Goghom su shizofrenija i manična depresija. Obe utiču na percepciju stvarnosti i raspoloženje, pa se njihov uticaj posebno dobro vidi u poslednjoj fazi Goghova rada. Iste će godine nastati toliko različite slike da laik ne bi prepoznao da se radi o istom autoru."U Photoshop-u spojiš "Ctrl+U", skineš "saturnation" i dobiješ njegovu novu "fazu". Lako je i za laika. (Nisi kompjuteraš? Dobro, onda ispereš bojenu majicu nekoliko puta a ne koristiš Veniš.)
"Kod Van Gogha se definitivno radilo o psihozi, zaključio je dr. X. Bila to shizofrenija ili manična depresija, ili oboje, nije važno, nije ni bitno. Verovatno je bio glavni uzrok njegovog psihičkog stanja, sve ostalo se samo nadovezalo, alkohol i droga bili su propratni elementi."Šta reći ?
Zašto se uopšte primam?
Van Goghovu bolest nemoguće je odvojiti od njegove umetnosti.
Al' ne mogu da ćutim, još će neko da mu poveruje.
E moj dr. X.... nemoj sad da linkujem ovaj post. Pa da ti se smeju.
Šta znam, bar za van Goga je lako utvrditi šta ga je i kako inspirisalo, jer je planove za sve slike detaljno opisivao u pismima bratu Teu.
ReplyDeleteVan Gog je imao izvanredan osećaj za izbor boja a svoje odluke u vezi sa tim je takođe umeo i detaljno da pretoči u reči. Tako recimo u pismu bratu Teu o jednoj od ranih slika, "Jedači krompira" piše otprilike: "Atmosfera je napravljena tamnim bojama dobrog, prašnjavog krompira. Neoljuštenog, naravno..."
> Meni bi bilo logičnije da dodaje manje žute, pošto i onako vidi više žutog no običan čovek.
ReplyDeleteНајвише смисла има да користи баш колико треба — да би постигао реалан ефекат (претпостављајући да му је то циљ), тј. да добије „реалну“ количину жуте, мора да искористи исту количину жуте („жутоћа“ се мери истим апаратом — његовим оком).
Укратко, можда је моја интерпретација црвене једнака твојој интерпретацији зелене и обрнуто, али када год употребим „моју“ црвену, то ће бити и „твоја“ црвена, зато што смо научени која је која боја.
Zanimljiva teorija, ali takvih mozes da predes do besvesti. Mene sve te postanalize necijih dela extra nerviraju. Prvo...nikako ali nikako ne pripisati umetnosti ono sto jeste. Umetnost. Nego da mi vidimo gde je taj poremecaj, da li je redovno imao sex, ili je mozda bio silovan kao mali. Muka mi je od savremenih ubijaca duha!!!
ReplyDeleteGogh je gogh, pa makar i da je bio serijski ubica, to nece umanjiti lepote koje je napravio, i svet koji je promenio.
Nažalost mnogo ljudi nema ispravan odnos prema umetnosti. Kod pojedinih je izgleda jaka poteba da se objasni nešto što se ne razume a da pritom ne postoji stvarna želja za razumevanjem. I ako se što-šta može na neki prihvatljiv način objasniti, nije poenta u tome.
ReplyDeleteMoraš li da razumeš Mocarta ili Vivaldija da bi mogao uživati u njihovoj muzici? Jednostavno to osetiš, imaš neki stav o tome, ne baviš se analizom kompozicije da bi u tome tražio onog čega nema.
Drugo su muzičari...
Svi znamo razliku izmedju razumevanja (kognitivnog) i likovnog dozivljaja. A i likovni dozivljaj je isto tako analiziran stotine puta. Ne bih da izigravam drugog Arnhajma. Da li ce manje potresti slike, kadrovi Felinija, ako saznas da nije bio po "ukusima vecine". Nece naravno. Bar mene nece, da se odma ogadim. Evo ni Ginter Gras nije manji pisac, iako je nacizam obelezio njegov zivot. Meni nije. Umetnost se ne prima predrasudama. Ali vecina velike i moderne se itekako prima znanjem. I da je uvek bila elitisticka, bila je. Nije za siroke narodne mase...tako je od vajkada.
ReplyDeleteNego, raspisah se ja :)
Neka, samo ti piši. Fino se raspisasmo.
ReplyDelete