Drugi način percepcije

U želji da pobegnem od svetlosti monitora u koji gledam nekoliko sati, gotovo da izlećem iz kuće.
Zastao sam trenutak shvativši da bi bilo dobro razmisliti kuda ću. Ništa mi ne pada na pamet.
Lutam pogledom dok se moj um opire bilo kakvom analitičkom procesu.

Proporcionalno količini svežeg vazduha.

Shvatam da mi je prijatno baš tu gde jesam. Ne moram dalje , upravo sam stigao.

Crveno-crne bubice imaju moderan geometrijski dizajn. Sporo se kreću i potpuno ignorišu moje prisustvo. Kao neobična pojava intrigiraju me od malena. Iz nekog razloga vole drvo lipe.

Likovno bogata tekstura je kora istog drveta obrasla mahovinom i lišajevima. Kao dete grlio sam stablo i opipavao brazde nebrojeno puta. Blagog je mirisa.

Senke po zidu crtaju šare. Zastao sam zatečen spokojem koji mi je ponuđen. Zaklonjen pod hladom drveta uživam u laganom povetarcu, osluškujem šum lišća. Pogađate, u mislima sam ponovo u detinjstvu. Poj ptica i zujanje insekata.

Da bih napravio ove fotografije prešao sam manje od 5 metara od kuće a stigao toliko daleko, na neka veoma lepa mesta čak i kada ih se samo setim. To je veoma dobro drvo.

Razmišljam o večnosti koja mi je ponuđena.