Lepše je bilo nekada nego što je sad, verujem da ćete se složiti. Tisa se u proleće izlije i napuni vodom mrtvaje koje su nakon povlačenja u koritio odeljene pojasom šume. Mirna površina vode naglašava mir dok patke upotpunjuju prizor ididličnog popodneva. Kad sunce utoli svoju luč, pred veče, predstoji veličanstveni kreketavi žablji koncert koji se otegne dugo u noć. Danas je na ovom mestu parkiralište i nekoliko novih kuća koje su zaklonile pogled na gradsku kuću.
Kao dete bio sam privučen lepotom ovog prostora i često se tu igrao. Na ovom sam mestu pre nekoliko decenija, u zimu, propao kroz led i izvukao živu glavu. Radoznalo dete, koje živi još u meni, pamti februar sedamdeset osme. Sretan što sam ostao živ, sedoh na klupu da malo odmorim, naivno skinuvši mokar kaputić u nadi da će se donekle prosušiti, razmišljaljući kako ću majci na oči.
No comments:
Post a Comment