Lenja dama, Tisa, lagano se kreće ušuškana u svom raskvašenom koritu, potpuno spremna da nam se otvori. Iz tog razloga se okupilo stotine ljudi koji opijeno zure u blago ustalasanu vodu.
Tiho i nenametljivo otkriva svoju dugo skrivanu tajnu iz mutne dubine. Pokazuje nam svoje blago, koje je skrivala tri godine – Tiski cvet. Ovu gotovo lirsku atmosferu ubrzo će zameniti eksplozija života i smrti, rađanja i umiranja, fenomen koji se odvija pred vama za samo jedan dan.
Želim da verujem da će još mnogo godina umeti da nadahne mnoge ljubitelje stvarstva.
U poslednjih nekoliko godina ovoj neobičnoj i retkoj pojavi se posvećuje veća pažnja nego ranije.
U kratkom istraživanju ove tematike, upoznao sam se sa projektom „Mapiranje i zaštita staništa tiskog cveta“ u organizaciji Akademskog društva za proučavanje i zaštitu prirode – Novi Sad, predstavljeni na svom veb sajtu Palingenia. Na primeren način provomiše potrebu za njegovom zaštitom. Društvo trenutno broji oko 80 članova, među kojima su studenti prirodnih nauka, diplomirani biolozi, ekolozi, geografi, šumari, fotografi i snimatelji prirode, pedagozi i druge individue profesionalno ili amaterski uključene u proučavanje i zaštitu prirode.
Zašto bi mogao da nas zanima jedan insekt?
O tome se kaže na sajtu Palingenia sledeće:
"Prema fosilnim nalazima zaključeno je da je Palingenia longicauda živela pre 290-350 miliona godina, od Karbona, zbog čega je smatramo tercijernim reliktom. Areal rasprostranjenja je nekada bio mnogo veći; ranije je bila prisutna širom cele Evrope, osim u Mediteranu i na krajnjem severu. U XX veku potpuno izumire u Zapadnoj Evropi i donjem toku Dunava.
Smatra se da je danas ima još jedino u srednjem i donjem toku Tise i nekim tiskim pritokama.
Zbog velike filogenetske starosti ovog reda, neki ih nazivaju živim fosilima."
Bez obzira na kulturni aspekt manifestacije koja se i ove godine organizuje u Kanjiži, više je nego sigurno da je neophodno uraditi mnogo toga na zaštiti Tiskog cveta koji se nalazi na listi ugroženih vrsta. Treba li napomenuti da u Srbiji još uvek nije zaštićen? Dobar razlog da se radi na tome.
Poput mnogih Kanjižana i sam sam ljubitelj prirode i najmanje što mogu je da o tome nešto javno kažem na svom blogu. Nadahnuće nije teško potražiti, pošto posmatranje ovog fenomena ostavlja dovoljno prostora za kreativno izražavanje o ličnim utiscima. Možete mi verovati da je čitav događaj veoma atraktivan. Ako ste ga propustili ove, sledeće godine ne morate, sad kada ste informisani srdačno ste pozvani da ga doživite. Obaveštenja o vremenu cvetanja mogu se pronaći na lokalnom sajtu Kanjiže.
Tu su brojni amaterski snimci koji na svoj način mogu dočarati utisak. A nema razloga da ne pomenem i ovogodišnji video snimak /.wmv formatt-14,5 Mb (u pripremi Csubrilo Zoltan i Ivan Atila) koji je nepažnjom naslovljen samo na jednom jeziku. Srećom da je u pratnji klasična muzika koja ima internacionalnu dimenziju.
Preostaje još jedan video snimak otkriven na youtube koji će vam isti događaj predstaviti na svoj način.
Iz sasvim ličnih razloga nisam želeo da ih postavim na ovu stranicu. Volim kada je čitav događaj u jednom veselijem raspoloženju. Zato preporučujem da odslušate, stari hit u hitroj džez interpretaciji.
No comments:
Post a Comment