Slikanje tehnikom tempere staro je koliko i slikarsvo.
To je slikarska tehnika u kojoj boja nastaje mešanjem pigmenta (boje u prahu) s vezivnim sredstvom, žumanca ili belanca jajeta, gumiarabike, smokvinog mleka, itd.
Bojeni sloj je polulazurnog karaktera, velike postojanosti, elastičnosti i za razliku od uljane tehnike ne tamni i ne puca. Namaz temperne boje kada je osušen postaje nevodotopiv. U zavisnosti od količine odnosa veziva u emulziji kao i od završnog premaza može imati karakter gvaša ili ulja zbog dubinske refleksije bojenog sloja.
Priprema tempere:
* Žumace - spada u red prirodnih emulzija, sadrzi 20 posto jajnog ulja koje procesom katalitičkog delovanja s pigmentima i podlogom dobro suši i čvrsto veže. Žuta boja žumanca ne smeta sjaju pigmenta, neutiče na boju tempere jer u dodiru sa vazduhom izbledi.
* Pigmenti - mogu biti biljnog, životinjskog ili mineralnog porekla, mogu se nabaviti u obliku praha u prodavnicama slikarske opreme.
Sa osnovnim bojama: crvena, plava i žuta, njihovim mešanjem u različitim odnosima dobijamo široki spektar ostalih boja. Dodavanjem bele ili crne odredićemo njen intezitet.
* Lavandino ulje - nekoliko kapi lavandinog ulja neutralizuje loš miris mešavine.
Ukoliko koristimo emulziju koju mešamo sa pigmentom u toku samog procesa slikanja, stavićemo u nju i nekoliko kapi sirćeta koje služi kako konzervans, jer usporava trulenje. Preporučeno je koristiti manje količine emulzije kao i njeno čuvanje u frižideru.
Za studijski rad možemo koristiti neku kvalitetniju temperu u tubi iz prodavnica školskog pribora (preporučujem Aero,slovenački; Karbon, hrvatski ili pannon mađarki proizvođač) a emulziju koristiti da povećamo vezivnu moć i obogatimo sjaj boje, zbog čega će boja manje menjati svetlinu kako se sloj suši uzrokovanu većom količinom ulja koje je u žumancu.
Za nosioc se može koristiti daska, ali i elastični nosioci, pergament, platno, papir, karton. Preparacija za razne nosioce ne razlikuje se bitno.
Ukoliko je preparacija posna- vodotopiva, moramo je impregnirati kako hidrofilna emulzija tempere ne bi skidala preparaciju s samog nosioca. Danas se u ove svrhe najčešće koristi akrilik, koji se pokazao zaovoljavajućim.
pozdrav,
ReplyDeleteda li je tempera sama po sebi emulzija ili je to jednostavno pigment pomiješan sa emulzijom?
hvala!
K.
Naziv tempera potiče od latinske reči temperare, što znači mešati. U srednjem veku “tempera” je naziv za složena vodena veziva s kojima se pripremala boja. Vezivo može biti različito pa ova tehnika često nosi prefiks: jajčana, žumanjkova, gumitempera, tutkalna tempera i voštana tempera, koje služe za vezivanje boje.
ReplyDeleteDanas se pod nazivom “tempera“ podrazumeva višedelno vezivo koje je sastavljeno od hidrofilnog (filius= prijatelj, hidrofilan- onaj koji privlači vodu) i hidrofobnog ( fobija= strah, hidrofoban- onaj koji odbija vodu) veziva. To su stabilne smese dve tečnnosti koje se ne mešaju, već su u obliku sitnih čestica raspršene jedna u drugoj. Delovanjem emulgatora ostaju trajno povezane jedna s drugom kao gusta mlečna stabilna smesa- emulzija.