Gilles Bruni i Marc Babarit , Francuski umetnici svojim instalacijama objedinjuju agrokulturu, pejzažnu arhitekturu i vajarstvo sa neobično razvijenom ekološkom svešću. U tom smislu, svoje radove realizuju u prirodnom okruženju.
Nazovimo to pokušaj koegzistentnog pripitomljavanja prirode gde se vodi računa i o stanju koje je bilo pre umetničke intervencije.
Od konstrukcionih materijala upotrebljavaju se samo postojeći elementi koje su zatečeni u okruženju. Većina sadržaja je razumljivo privremenog karaktera jer se ovakav umetnički izraz zadovoljava neobičnim transformacijama prostora.
Pohvalno je što je jedna od ideja vodilja u radu oprez, kako se ne bi nanela nepopravljiva šteta na ekosistem.
Ilustrovati se može dobrim primerom koji se ogleda u njihovom nagrađenom zajedničkom projektu koji je izveden u Botaničkoj bašti Južna Karolina, SAD pod nazivom "Put do potoka".
Sasvim je jasno uočljiva njihova sklonost ka detaljima, brižljivom odabiru materijala. Ovaj neobičan umetnički dvojac, da li u šali ili zbilji, sebe nazivaju ujedinjenim blizancima, nešto poput umetnika sa dve glave.
Svaki od njih je odabrao suprotnu stranu potoka koji je zatim uređivao nezavisno ne zanemarujući celovitost čitave instalacije.
Zbog njene veličine i obima posla uz pomoć mnogih volontera koji su im tom prilikom pomagali.
Iz kratkog opisa ne može se steći uvid u njihov rad pa je na mestu preporuka da pogledate galeriju radova na njihovom matičnom sajtu.
Takođe, zanimljiva galerija Bioskulpture.
