Slikati sliku…

"Znate šta će uskoro biti vrhunac istine? Fotografija u boji, a na to nećemo dugo čekati. A vi bi ste hteli da jedna inteligentna osoba mesecima muči da bi stvorila iluziju da radi isto tako dobro kao jedan vešto napravljen mali aparat."

reče Pol Gogen (Paul Gaguin) davne 1895.

Fotografija je ubedljivo pokazala - da cilj uljane slike nije u bukvalnom prenošenja oblika iz života već u stvaranju samostalne i lične stvarnosti. Objektiv usmeren ka spoljašnjem svetu, slikarevo oko ka slici kao površini koju treba organizovati. Priroda je naučila impresioniste, otkrivala im je tajne i zakone, pokazala da stvarnost nije statična već promenjiva, zavisno od ideje i doživljaja koji se u nju projektuju.

Između pejzaža, platna i umetnika uspostavljen je spontan direktan odnos, odbačena su stara akademska sredstva. Slikar nije više slikao ono što vidi, nego ono što je naučio da vidi, njegovo opažanje zasnivalo se na naučnom saznanju i ličnom iskustvu.

Slikati prirodu nije više značilo doslovno preneti njen oblike na platno, nego oponašati prirodu, smisao slike pronađen u onome što je između oblika preneseno u znakovima koji će posmatrača uvesti u imaginaran svet u kojem se nalazi umetnikova misao. Dakle, priroda i slika su dve stvarnosti između kojih može ali i ne mora biti znak jednakosti. Slikarstvo je postavljeno kao istraživanje zatvorenog sistema vrednosti.

Moderna umetnost nesumljivo počinje imenom tri značajna umetnika:Paul Gauguin, Vincent Van Gogh i Paul Cezanne. Način i pristup kojim su prišli likovnoj problematikici pružio je temelj na čijim su se osnovama gradili mnogi umetnički pravci.Umetnički put Gogena počinje postimpresionizmom a završava simbolizmom, gde svojim radom utiče na nabiste, foviste, ekspresioniste.

Tekst inspirisan nepromišljenim pitanjima. Bez iluzija da će uticati na razumevanje onog što pita.

Slučajno ili namerno?

Mada kapljice vode izgledaju jednostavno, voda je izuzetno složena materija. Jedna od najistraženijih hemikalija, ali je jedna od hemikalija koja se najmanje razume. Uprkos tome što ima jednostavnu strukturu, ništa druge se ne ponaša tako komplikovano. Trebalo bi da je H2O gas.. ali to je tečnost. Osim toga, kad se zamrzne ona je u čvrstom stanju u obliku leda, pluta umesto da potone, kao što bi smo očekivali.

Ključ te misterije leži u rasporedu atoma kiseonika u molekulima vode i leda. Pa ipak, molekul vode je izuzetno mali i mnogo manje složen u odnosu na druge molekule.

Neki molekuli su sačinjeni od hiljada atoma mnogih od 88 elemenata koji se u prirodnom obliku javljaju na zemlji. Na primer DNK, koja sadrži šifrovane informacije o naslednim osobinama svakog živog bića, može imati na milione atoma samo nekoliko elemenata! Uprkos neverovatnoj složenosti molekul DNK u prečniku ima samo 0.0000025 milimetara. Nakon otkrića 1944. godine da DNK određuje nasledne osobine neke osobe pokrenulo se intezivno istraživanje ovog izuzetno složenog molekula.

Međutim, DNK i voda su samo dve vrste molekula koji se mogu naći u živim i neživim stvarima, da li treba da zaključimo da postoji samo jednostavan korak, između onoga što je živo i onoga što je neživo?

I ako su naučnici očekivali da će pronaći karike koje nedostaju, ili nizove postepenih koraka, između živog i neživog. Postojanje definitivne praznine je konačno dokazano nakon revolucionarnih otkrića u molekularnoj biologiji ranih 1950-ih.
„Sada znamo ne samo to da postoji jaz između živog i neživog sveta, već i to da taj jaz predstavlja najupečatljiviju i najosnovniju prazninu od svih praznina u prirodi. Između žive ćelije i najsloženijeg nebiološkog sistema, kao što je pahuljica, postoji ogroman ponor, toliko ogroman i apsolutan koliko se uopšte može zamisliti“

Kaže mikrobiolog Majkl Denton.

Sinteza gradivnih blokova s malim brojem molekula ja sama po sebi složena, ipak stvaranje takvih molekula je mačiji kašalj u poređenju s onim što se događalo prilikom stvaranja prve žive ćelije. Ćelije mogu postojati same za sebe kao nezavisni živi organizmi, kao što su bakterije, ili mogu funkcionisati kao deo višećelijskog organizma, kao što je čovek. Tačka na kraju ove rečenice velika je koliko 500 ćelija prosečne veličine.

Normalan rast čak i najjednostavnije žive ćelije iziskuje da se na koordiniran način odvija na desetine hiljada hemijskih reakcija. Kako je moguće da se u jednoj sićušnoj ćeliji istovremeno kontroliše 20 000 reakcija?

Majkl Denton je i najsićušniju živu ćeliju uporedio s
„pravom mikrominijaturizovanom fabrikom koja sadrži na hiljade izvanredno konstruisanih delova komplikovane molekularne mašinerije, a sve to sačinjeno od stotinu milijardi atoma, što je daleko komplikovanije od bilo koje mašine koju je napravio čovek i apsolutno je bez premca u neživom svetu“

Što biolozi više razumeju žive ćelije, to im više straha uliva zadatak da utvrde šta sve one rade. Prosečna ljudska ćelija je premala da bi se videla, ipak u svakom trenutku pali se i gasi i do 30 000 od njenih 100 000 gena, koji obavljaju normalne funkcije ćelije ili reaguju na poruke iz drugih ćelija. Čak i da jednog dana uz ogromne napore, potpuno razumemo jednu ljudsku ćeliju, u ljudskom telu ima najmanje 200 vrsta ćelija.Šta bi smo postigli kad bi smo otkrili kako da konstruišemo i napravimo molekularne mašinske sisteme slične molekularnim sistemima koje nalazimo u ćelijama?
Pomislite samo koliki stvaralački kapacitet poseduje ćelija! Informacije koje sadrži DNK u samo jednoj ćeliji našeg tela ispunila bi oko milion stranica. I ne samo to, svaki put kad se ćelija podeli kako bi stvorila novu ćeliju, te iste informacije se prenose na tu novu ćeliju.

Šta mislite kako je moguće da su u svakoj ćelijia u našem telu ih ima 100 biliona-uprogramirane te informacija?

Da li se to dogodili slučajno ili je za to odgovoran neki Vrhunski Konstruktor?

Poslanica Jevrejima 3:4

Inspirativno kliktanje

Možda ne surfujem dovoljno, možda oni “naj” nisu na vebu, možda je to sasvim subjektivna kategorija. Kako god. Inspiracija dolazi na različite načine, kad se osećam dobro ili loše, tokom rada, ali i onda dok posmatram kako su drugi nešto uradili, kada odgonetam kako razmišljaju, ili samo u nekom detalju pronađem nešto meni zanimljivo. Poželim onda što pre da i ja uradim nešto. Bilo šta. Uvek će nešto da ispadne na kraju.
Ipak, ne pronalazim lako sajtove koji me zaista inspirišu. Pogotovo među slikarima.
Sasvim je razumljivo da su ilustratori, dizajneri više zastupljeni na web-u, pretpostavljam iz razloga što više koriste računar u radu a verovatno i internet, onda je razumljivo da im je web promocija nešto što se podrazumeva.
U nadi da postoje oni kojima je likovna umetnost zanimljiva, sastavio sam svoju listu zanimljivih web stranica.

Nemam ništa protiv da predložite još neki.

Vanja Popek,

Lines and Colors, koji se usmerio u širem pravcu u odnosu na

Drawn!The Illustration Blog,

Art Renewal, svašta ovde ima,

Dizajnersi, nije samo dizajn nego i šre…

Malo figurativne umetnosti,

Jacek Yerka, Poljski umetnik sklon nadrealnom izražavanju

Željko Đurović , Fantastika.

Nekoliko prijatelja sa flickr-a

Dave Gray

Denys Arel

johnthebusdriver

Keith Perelli,

Joseph Jahn