Gost

Nepozvan ali poželjan gost. Dve godine se nismo sretali u našoj bašti.
Lepo je od njega što mi je mirno pozirao dozvolivši da ga fotografišem.

Brčkali smo se

Volim da se zagledam u stare fotografije. Na neki način čovek je tada u potrazi za pričom koja će se razviti u njegovoj glavi. Pokušavam da u mislima dokučim i doživim sliku. Svestan sam da je to u suštini subjektivan doživljaj i često nema veze sa stvarnošću. Priča može biti tragična, duhovita ili sasvim obična. Novinar će je verovatno iskoristiti po potrebi ili zadatku, pisac se prepustiti svojoj bogatoj mašti. Svako pravi svoju. Dok vi smišljate vašu, moja je gotova.

Njima je neko davno leto izgleda baš bilo lepo. U trenucima dokolice, delimično namešteni za fotografisanje, izgledaju mi smešno u neobičnim kupaćim sa rol kragnom. Inspirisan trenutkom ja se zaletim i pljusnem u vodu pred svima. Neskrivam želju da ih po malo isprskam. Posle se svi zajedno smejemo. Nisu ljuti niti im to smeta, znaju da je leto za te stvari. Može posle hladna boza za sve. Ja častim.

Buka u modi

Gledam zamućenog pogleda na časovnik, 4.24 ujutro, neuobičajeno vreme za pisanje posta.

Razlog nije nesanica. Nesnosna buka koja traje još od popodnevnih časova.
Tupci tapci, tupci tapci, tup tup tup, rrrrrrr, zinge zinge...i tako.... nekih 10-ak sati.

Najžeći su basovi, imam utisak kao da dolaze iz komšiluka. U stvari, verovatno dopiru iz pravca vašarišta.
Neko se dosetio da to bude mesto za razne manifestacije ove godine.
Iznenađuje me što kiša ni loše vreme za njih nije prepreka. O zabavi da ne pričam.

Tupci tapci, tupci tapci, tup tup tup, rrrrrrr, zinge zinge...

Vratiću se u krevet i pokušati da razmišljam pozitivno a nikako o

• Gradu tišine
• Rehabilitaciji
• Staračkom domu
• Vremenu za odmor