Sada mi je kirstalno jasno šta je pitanje vremena i tog neočekivanog trenutka.
Pronašao sam ga i ovaj put a da ne znam tačno kako da vam to objasnim.
Ovo je dan samo tihi nagoveštaj neslućene radosti.
Kao pesma.
11 April 2010
Dan neslućene radosti
Hteo ili ne, još uvek nalazim da je predivan dan u kom se umeju uočiti njegove dragocenosti. Iznenađuju me kao neobično zanimljivi kamenčići na obali koje za svaki slučaj sakupim i potom odlažem u džepove sa još nekim važnim sitnicama. Ponekad požudno kao što pesak upija sunce. Očajnički, ako misli nisu jasne. Neodlučan za nestašluke.
Sada mi je kirstalno jasno šta je pitanje vremena i tog neočekivanog trenutka.
Ovo je dan samo tihi nagoveštaj neslućene radosti.
Sada mi je kirstalno jasno šta je pitanje vremena i tog neočekivanog trenutka.
Ovo je dan samo tihi nagoveštaj neslućene radosti.
29 March 2010
16 February 2010
Na putu
Šta mogu? Na putu za posao vreme ponekad zaista deluje sumorno. Na ulazu u selo, škljocam sa mesta vozača, privučen toplo žutoj svetlosti farova automobila. Zatim preturam po džepu i tražim još sitnog novca. Volim svratiti do obližnje pekare na vruć burek. Posle njega ne izgleda više tako strašno, čak mi se i fotografija sviđa.
Subscribe to:
Posts (Atom)
