Grad tišine

Ne mogu se setiti ni jednog razloga zašto bi me primetio u gomili u kojoj sam se lagano kretao. Četvrtak je pijačni dan. Reka ljudi bučno žubori, nezaustavljivo ispirajući pijačne tezge.
Čim me je opazio, žurno se primakao, valjda da mu ne uteknem, i zaustavio tik preda mnom, pa sam nehotice zastao. Čovek je prvo žustro podigao a potom polako, za stotinku - dve brže no sunce u zalasku, spustio obrve.

Dok je tako gledao u mene, smatrao sam vrlo prikladnim da ga ponudim svojim radoznalim pogledom. Osmehnuo se. Ali tu više nije imalo šta da se doda jer se ja uvek smešim.
Niti me je šta pitao, niti sam mu odgovarao. Trenutak, prolazi kao večnost. Začudo, misli su mi bez smetnji tekle ulivajući se u ovo neočekivano ušće našeg susreta. Izgledalo je kao da se savršeno sporazumevamo. Poput riba. U trzajima.

Slutio sam, razgovor neće biti lak. Nezgodni su oni koji rečenicu počinju sa ”Ja”.
Ja - ponovi još nekoliko puta malo glasnije – nemam pantalone!
Odmerih ga pažljivo, ali ne previše upadljivo, zbog mnoštva sveta.
Od gore do pola, sasvim pristojan matori momak. Od pola na dole, vrlo smela kombinacija čak i za večernje izlaske. Lakovane cipele, broj 43 i teget čarape. Odsustvo pantalona, uredno prijavljeno.
Dakle, starac, bez pantalona, u belim gaćama i sivom sakou i ja. U sred pijace, oči u oči.
Steglo me nešto u grlu. Zagrcnuvši se, nevešto sam pokušao progutati pljuvačku i suznih očiju, shvatio da sam upravo progutao žvaku.

Aradska su plemena i grobovi predaka sine, um mi okupirali!
Lupaš, matori! Samo što ne izustih. Kao da si iz čitanke izašao sa tvojim arhajskim govorom. Došlo mi, eto tako, lako da ga prekorevam u mislima.
Međutim, pogledavši me još ozbiljnije, začeo je u trenu, iskru stida u meni. Zadovoljan što je ostala skrivena, dopustio sam da nastavi.
Čuješ li zvuk tišine?

Oslušnuh poslušno a starac nastavi.
1887. ovuda je prolazila železnica i pruga se protezala preko ovog naselja.
Voz je prolazio noću. U njemu, poznati pesnik. Znatiželjno je gledao kroz prozor vagona, da kroz mrak nasluti kakav je ovo grad. Može biti, da prekrati vreme i dosadu od duga puta, to ne znam.
Al carevina, dala naredbu da je baš u to doba policijski čas. Samo strogi nisu bili, varoš je ovo neznatna da se na svemu insistira po slovu zakona. Tako su se s vremena na vreme, stanovnici prikradali sa fenjerima kroz noć, lutajući po obližnjim kafanama. Kao svici u noći, bazajući amo tamo na izgled besciljno. Prizor je delovao sablasno. Možda zbog prohladne noći, magle, ili promaje u kupeu. Vrag bi ga znao! Pesniku je izgledalo kao da je pojavio na groblju i posmatrao svetinu koja ga obilazi poštujući običaje predaka. I znaš šta je dalje bilo?

Nadahnuće iznedri poetski poriv. Vino progovori iz nutrine njegove, i složile mu reči da nas opeva u pesmi. Znao sam do juče koja knjiga i naslov. Nazvao je ovo mesto gradom tišine, misleći na groblje i njemu svojstvenu tišinu.
Samo gospodo, nije to romantika, nije. Groblje! Pijete kao na groblju!
Tamo sam pošao. Jednom nogom sam već u grobu. Šta je tu romantično? Evo sam pantalone zaboravio.
Ne znaju ljudi. Zar bih na pijacu bez pantalona? Ovako, u grob, ko te pita.

Grad tišine

Trenutak vremena

Lepše je bilo nekada nego što je sad, verujem da ćete se složiti. Tisa se u proleće izlije i napuni vodom mrtvaje koje su nakon povlačenja u koritio odeljene pojasom šume. Mirna površina vode naglašava  mir dok patke upotpunjuju prizor ididličnog popodneva. Kad sunce utoli svoju luč, pred veče, predstoji veličanstveni kreketavi žablji koncert koji se otegne dugo u noć. Danas je na ovom mestu parkiralište i nekoliko novih kuća koje su zaklonile pogled na gradsku kuću.

Kao dete bio sam privučen lepotom ovog prostora i često se tu igrao. Na ovom sam mestu pre nekoliko decenija, u zimu, propao kroz led i izvukao živu glavu. Radoznalo dete, koje živi još u meni, pamti februar sedamdeset osme. Sretan što sam ostao živ, sedoh na klupu da malo odmorim, naivno skinuvši mokar kaputić u nadi da će se donekle prosušiti, razmišljaljući kako ću majci na oči.

Dva crteža

Ako oblak neki mene prati

Prisustvo odsustva

Hvala na pitanju, živ sam i zdrav (manje-više).  Razlog mog odsustva? Slika govori za sebe. Ali evo prisutan sam, eto. Dobrodošli!

Buđenje ranog proleća

Ajzliban

Pablo Picasso i stotine nepoznatih radova

Painting of a hand by PicassoPhotograph: AP

Kako stoji na sajtu guardian.co.uk,  penzionisani francuski električar i njegova supruga šokiraju mnoge sa nedokumentovanim i do sada neviđenim radovima slavnog umetnika.

Priča ima zaplet, a i verovatno sretan završetak za neke od likova u njoj, ne bih prepričavao, preporučujem da je pročitate. ( BBC Pikasov "poklon" električaru, na srpskom )

Ukratko, radovi datiraju iz perioda 1900 do 1932 kad je mladi umetnik stigao u Pariz u kako se navodi lošem finansijskom stanju, čitaj - bez prebijene pare. A sada se ova skromna kolekcija koja obuhvata 271 rad, ceni oko 60 miliona €. Logično, pale su i prve tužbe, jer pitaju se neki - odakle baš njemu?
Nije ni Picasso bio naivan, pa delio električarima.

(Nije se šaliti sa strujom. To je Pablo morao znati.)

Kako god, advokatima su pune ruke posla, pa sad kome šta ostane.
Tako je kad su slavni u pitanju i tamo gde se vrte veliki novci. :)

Drugi mogu biti zadovoljni ako vide dela.

A valja se nešto i naučiti, jer priča bez naravoučenija i nije neka priča.

Dakle, do sad objavljena "neobjavljena dela"

Fluffy!

Pravugao

Uglova ima mnogo, pa će na ovu temu još po nešto na pravom mestu u pravo vreme i pravi ugao.

Al' je lep makro svet

Járás*

Jedna od tačkica u daljini što liče na krov kuće je moja, ne možete je videti.

*čitaj: jaraš.

Neki od predloga značenja reči su ovde.

Geraniums, tako se zovu muškatle

Moja tetka voli muškatle i zbog pažnje koju im pruža naprosto bujaju zašarenivši čitavu stazu do njene kuće. Dan je biži završetku jer je prevalio veći deo svog bitisanja a svež povetarac nagoveštava blizinu noći. Uživam u prijatnom dvorištu njene kuće sa olovkama u ruci i crtam.

Isprva nije išlo onako kako sam želeo ali je posle više upornih pokušaja bilo bolje. Vreme je kao i obično u tim situacijama proletelo munjevito. Sačuvao sam ga još toliko da zajedno popijemo kafu i malo pričamo. Tečina serija za rekreiranje, prenos trke Formule 1 je završena pa se možemo zajedno okupiti oko stola uživajući u večeri.

Sin je blistao od radosti pošto je mogao na miru proučavati koke koje nose jaja pa ih svojeručno i na svoju odgovornost donese kao neoborivi dokaz da je tu veštinu savladao. I dok su mu iz džepa ispadale paprike i mladi paradajz, što je svima jasno ukazivalo na širinu i kompleksnost njegovog proučavanja koja obuhvata seosku floru i faunu, neumoljivo je molio mamu insistirajući da pogleda pužića kog je pronašao. Moja se dragana samo smešila pa nisam imao razloga da sumnjam da li je uživala.

Nudim crtež u svojim beleškama i sreman sam objasniti razlog za skicu našeg popodneva.

Vidite, crtež nosi mnogo više od linija i valerskih vrednosti površina.
Možda ću umeti da ga razložim na svaku emociju kao kriške. Dolazi zima (duga i hladna), kada ću imati sećanja na leto, podseća me koliko smo sretni što imamo jedni druge. Odložiću ih kao kompot, kao slatko od života na policu malih radosti.

Zadovoljan sam crtežom jer je najbliži pravcu u kojem bih želeo nastaviti svoje istraživanje.
I mada muškatle nemaju izražen miris, mirišu na sliku koja se priprema.
Voleo bih da već sutra uronim u boje.

Oblici jeseni

Postoji jedna duga ulica neverovatnog naziva u blizini naše kuće.

Aleja kestena. Ne moram da vam objašnjavam razloge, lako se kapira.

Moj sin se kući vraća sa punim džepovima neobičnih plodova.

Crtam u tišini, to je način uobličavanja sveta. Dok su oko mene zvuci, stvarni i živi, misli postaju bistrije. Crtam motiv bez izgovaranja, znam da je bolje tako.

Teško je danas pisati o stvaralačkom procesu, mogućnost stvaranja oblika bez uporišta i temelja. Volim oblik jeseni.

Mala Tisa

Tisa se često izlivala. Korito kanala Mala Tisa je puno i mami poglede mnogih prolaznika koji šetaju nasipom. Izgleda raskošno u jesenjoj nošnji.

Prizor

Pogled na Gradsku kuću Kanjiže sa krova. Ka' 'tica.

Kućica za snove

Nemoj više čekati,
u kofere strpaj godine,

Zagrli daljine zvezdama
i deli osmehe svima što
žale zbog trenutka samoće.

Napiši mi pesmu, igraj se rečima
nije teško da budeš ono što jesi.

Ne zaboravi, molim te,
kućicu za snove.

Mala popodnevna šetnja

Ko voli da šeta, ima šta da gleda.

Fotografije [Stare]Kanjiže

Staro a novo.

Uređujući svoje zapostavljene snimke, poželeo sam da tokom jeseni napravim kolekciju fotografija Kanjiže u maniru starih razglednica. Molim sve one koji imaju u privatnoj zbirci fotografije grada i na kojim se vidi autentičan gradski objekat ili ambijent, prikaz nekih manifestacija ili u opšte događaja iz prethodnih decenija uključujući i one na kojima se vidi zanimljiv enterijer, da mi se slobodno obrate, pomoć mi je u tom smislu više nego dobrodošla. Ne ustručavajte se da o tome obavestite i svoje prijatelje.  :)

Lepota prizora

Izgleda da se sve što bi trebalo da uradim sastoji u tome da češće izlazim u dvorište.
Današnji dan sam zbog posla proveo pred računarom. A to je prilično zamoran posao.
Ovaj prizor je bio pravi poklon. Večeras ga sa posebnim zadovoljstvom isključujem.
Stvoritelj nije škrtario u načinima da nam pruži radosti u životu. Veliko hvala!