Mada kapljice vode izgledaju jednostavno, voda je izuzetno složena materija. Jedna od najistraženijih hemikalija, ali je jedna od hemikalija koja se najmanje razume. Uprkos tome što ima jednostavnu strukturu, ništa druge se ne ponaša tako komplikovano. Trebalo bi da je H2O gas.. ali to je tečnost. Osim toga, kad se zamrzne ona je u čvrstom stanju u obliku leda, pluta umesto da potone, kao što bi smo očekivali.
Ključ te misterije leži u rasporedu atoma kiseonika u molekulima vode i leda. Pa ipak, molekul vode je izuzetno mali i mnogo manje složen u odnosu na druge molekule.
Neki molekuli su sačinjeni od hiljada atoma mnogih od 88 elemenata koji se u prirodnom obliku javljaju na zemlji. Na primer DNK, koja sadrži šifrovane informacije o naslednim osobinama svakog živog bića, može imati na milione atoma samo nekoliko elemenata! Uprkos neverovatnoj složenosti molekul DNK u prečniku ima samo 0.0000025 milimetara. Nakon otkrića 1944. godine da DNK određuje nasledne osobine neke osobe pokrenulo se intezivno istraživanje ovog izuzetno složenog molekula.
Međutim, DNK i voda su samo dve vrste molekula koji se mogu naći u živim i neživim stvarima, da li treba da zaključimo da postoji samo jednostavan korak, između onoga što je živo i onoga što je neživo?
I ako su naučnici očekivali da će pronaći karike koje nedostaju, ili nizove postepenih koraka, između živog i neživog. Postojanje definitivne praznine je konačno dokazano nakon revolucionarnih otkrića u molekularnoj biologiji ranih 1950-ih.
„Sada znamo ne samo to da postoji jaz između živog i neživog sveta, već i to da taj jaz predstavlja najupečatljiviju i najosnovniju prazninu od svih praznina u prirodi. Između žive ćelije i najsloženijeg nebiološkog sistema, kao što je pahuljica, postoji ogroman ponor, toliko ogroman i apsolutan koliko se uopšte može zamisliti“
Kaže mikrobiolog Majkl Denton.
Sinteza gradivnih blokova s malim brojem molekula ja sama po sebi složena, ipak stvaranje takvih molekula je mačiji kašalj u poređenju s onim što se događalo prilikom stvaranja prve žive ćelije. Ćelije mogu postojati same za sebe kao nezavisni živi organizmi, kao što su bakterije, ili mogu funkcionisati kao deo višećelijskog organizma, kao što je čovek. Tačka na kraju ove rečenice velika je koliko 500 ćelija prosečne veličine.
Normalan rast čak i najjednostavnije žive ćelije iziskuje da se na koordiniran način odvija na desetine hiljada hemijskih reakcija. Kako je moguće da se u jednoj sićušnoj ćeliji istovremeno kontroliše 20 000 reakcija?
Majkl Denton je i najsićušniju živu ćeliju uporedio s
„pravom mikrominijaturizovanom fabrikom koja sadrži na hiljade izvanredno konstruisanih delova komplikovane molekularne mašinerije, a sve to sačinjeno od stotinu milijardi atoma, što je daleko komplikovanije od bilo koje mašine koju je napravio čovek i apsolutno je bez premca u neživom svetu“
Što biolozi više razumeju žive ćelije, to im više straha uliva zadatak da utvrde šta sve one rade. Prosečna ljudska ćelija je premala da bi se videla, ipak u svakom trenutku pali se i gasi i do 30 000 od njenih 100 000 gena, koji obavljaju normalne funkcije ćelije ili reaguju na poruke iz drugih ćelija. Čak i da jednog dana uz ogromne napore, potpuno razumemo jednu ljudsku ćeliju, u ljudskom telu ima najmanje 200 vrsta ćelija.
Šta bi smo postigli kad bi smo otkrili kako da konstruišemo i napravimo molekularne mašinske sisteme slične molekularnim sistemima koje nalazimo u ćelijama?Pomislite samo koliki stvaralački kapacitet poseduje ćelija! Informacije koje sadrži DNK u samo jednoj ćeliji našeg tela ispunila bi oko milion stranica. I ne samo to, svaki put kad se ćelija podeli kako bi stvorila novu ćeliju, te iste informacije se prenose na tu novu ćeliju.
Šta mislite kako je moguće da su u svakoj ćelijia u našem telu ih ima 100 biliona-uprogramirane te informacija?
Da li se to dogodili slučajno ili je za to odgovoran neki Vrhunski Konstruktor?
Poslanica Jevrejima 3:4
